Вино је уметност

Наш приступ вину је традиционалан- Данас је све ређи традиционални приступ производњи вина јер је изузетно захтеван и дуго се чека на резултат - добро вино. Неопходно је много више рада, посвећености, што се данас у модерној (индустријализованој) производњи вина надомешћује неким технолошким пречицама. Такође, није могуће традиционалном винском производњом произвести количине вина као модерном винском производњом.
Традиционална производња вина је уметност, и врло је слична вајарству. Када се винар нађе пред грожђем исто је као када се вајар нађе пред мермером, оба су сирова а истовремено племенита материјала, од којих се заиста могу створити изузетна дела. Као и вајар, тако и винар пре самог почетка извођења свог дела, у глави има замисао, визију, како то дело на крају треба да изгледа, он осећа под прстима материјал који му је дат. Резултат овог дела зависи само од личног мајсторства. Вино као и мермер не трпи грешку и тражи потпуну посвећеност, занос стварања. Када вајар скине више материјала грешка је непоправљива, за разлику од сликара рецимо, тако и традиционално винарство, не трпи грешку, свака грешка винара се на крају препозна у чаши. Нешто је другачије у модерној производњи , где је исправљање грешака, па чак и надомешћавање недостатака материјала (грожђа) итекако могуће.
Замислите сада нека од најзначајнијих вајарских дела од антике, до данашњих дана. Фидијину скулптуру Атене Партенос или Мироновог Бацача диска, или пак Отмицу Персефоне ренесансног вајара Бернинија.
Мислите ли да се та дела данас не могу репродуковати, чак и "прецизније" извести?
Одговор је, наравно да могу, и брже и лакше, и јефтиније, и уз много мање личне посвећености. И није реч само о репродукцији , простом копирању ових дела и нова оригинална дела се на овај начин остварују много лакше, са много мање личне посвећености и накрају, личног печата. Много је мањег дела себе уложено у таква дела.
Идентична ситуација је и са вином.
Вино традиционалног винара, његова технологија се није знатно изменила од оне из античких времена. Његов приступ се није много променио, скоро је остао исти. Свако вино носи лични печат мајстора винара који га је направио. И не треба вина да личе једна на друга. Богатство је у разноврсности и аутентичности.
Који је пут прави? Модерни или традиционални? Одговор на ово питање је једноставан - Оба.
Места има за све, на крају, лепота је ипак у оку посматрача